PRAVOSLAVNI praznik Ivanjdan bio je dugo očekivan za porodično druženje potomaka pokojnih Stojana i Milke Vujić, koji su imali desetoro dece, od kojih su četiri sina i ćerka sedamdesetih godina prošlog veka otišli u Australiju, a još četiri sina i jedna kćer nastavili su da žive i rade u Srpcu, Banjaluci i Austriji.

Na prvo porodično okupljanje, posle 53 godine, iz Australije su stigla četiri brata sa još 19 članova familije Vujić iz Amerike, Slovenije, Austrije, Srbije. Ako se tome doda još pedesetak iz šire familije Vujić, iz Srpca i Banjaluke, prvo okupljanje bilo je sa suzama radosnicama, puno toplih zagrljaja. Iskazana je žal što među njima nema najstarije sestre Gine, koja je u Sidneju umrla pre 19 godina, i brata Čede, koji je preminuo u martu ove godine.

- Porodično gnezdo u Sitnešima najpre su 1964. napustili brat Radovan i sestra Gina, koja je, prelazeći ilegalno granicu, sa sobom u većoj putnoj torbi nosila dvogodišnju Željku, koja je za ovu priliku stigla u majčin zavičaj. Šest godina kasnije su im se pridružila braća Ostoja, Radislav i Borislav. Svi su podigli kuće u gradiću Volongongu, nedaleko od Sidneja, gde dobro žive, a u to se uverio i srbački sveštenik Željko Sarić, koji im je prošle godine bio u gostima i posetio dva pravoslavna hrama, koji su podigli Vujići, Đukići i još neke porodice srpskog porekla - priča za "Novosti" Nedjeljko Vujić, diplomirani agronom iz Srpca, jedan od domaćina susreta zavičajaca, i dodaje da su svoju decu u Australiji za života više puta posećivali roditelji.

- Moja majka Gina često mi je pričala o prelasku granice i životu u emigraciji. Stekla je decu i 11 unučadi. Ja, takođe, imam četvoro, od 25 do 30 godina. Svi radimo, a jedna ćerka je u drugom stanju, pa ću postati baka. Svi smo završili fakultete, ja radim kao državni službenik sa platom od oko 800 dolara sedmično - priča nam Željka (54), i dodaje da je presrećna što se videla sa svih sedam ujaka i njihovom decom i unučadima od kojih su se neki prvi put i upoznali.

Brat Radovan sa Snježanom i Stojanom

Željkin brat Željko je do punoletstva bio u Australiji, igrao je folklor, putovao po svetu i upoznao izabranicu svog srca, lepu Amerikanku Mariju, inače ćerku crnogorskog sveštenika. I sada žive u San Dijegu, imaju dva sina, Mateju i Stefana, sa kojima vode borbu da ne zaborave srpski jezik.

Na ivanjdanskom druženju bio je i najškolovaniji među Vujićima, doktor mašinstva Stojan, koji je doktorirao u Gracu i odmah dobio posao.

- Za mašinstvo je bila presudna genetika. Moj otac Dragan, najmlađi je dedin sin po kome sam dobio ime, u Austriji je radio kao mašinski inženjer. Ja sam išao dalje i doktorirao na temi "Materijali za termoelektrane". Srećno sam oženjen sa Jelenom, koja mi je u februaru rodila sina, a moram reći da me silno privlači očev zavičaj i njihova bratska sloga - otvara dušu Stojan.

Sa braćom se družila i jedina sestra Smilja, iz Srpca, čija je ćerka Ljilja stigla iz Ljubljane, a druga Snježana iz austrijskog grada Dornbrin, gde već deset godina radi kao vozač autobusa, što je prava retkost.

- Imam troje dece, od kojih je Stefan pred završetkom magisterija za profesora klavira. Pola srca mi je u Austriji sa decom, a pola sa majkom u mom zavičaju - kaže Snježana, udata Mikić.

Sa suzama u očima, o svojim roditeljima, braći i sestrama, posebno Gini, koja je svim Vujićima u Australiji bila druga majka, pričao je najstariji 77-godišnji Radovan, koji je i najčešće u Sitnešima.

Uz bogatu večeru, muziku, igru i pesmu ovdašnjeg folklornog društva "Motajički vuk", veselje je potrajalo do duboko u noć.


STAN OD MILION DOLARA

- U AUSTRALIJI sam počeo raditi u željezari, a onda u italijanskoj firmi, gde sam prvo naučio njihov jezik, pa onda engleski. Ostvario sam pravo na penziju, ali ostala braća nisu - objašnjava Radovan i dodaje da je sada tamo najteže doći do kuće ili stana, a cena u Sidneju sada dostiže 12.000 dolara po kvadratu, što znači da za malo komotniji stan treba imati milion dolara.